Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић свечано је синоћ у Музеју Југославије отворила изложбу под називом „Прометеји новог века”, поводом обележавања 60 година од одржавања тог скупа у Београду.
Гојковић је навела да је оно што симболички повезује уметност и Покрет несврстаних сабрано у чувеној слици Петра Лубарде и називу „Индустријализација“, по којој је изложба названа, а како се ова слика обично назива.
Ова повезаност је вишеструка. Уочи Прве конференције Несврстаних 1961. године, у Културном центру Београда одржана је самостална изложба Петра Лубарде. То је био један од најважнијих културних догађаја прве половине шездесетих година 20. века у Југославији, рекла је она.
Према њеним речима, монументално дело "Индустријализација" одабрано је од 36 изложених као слика која најбоље преноси суштину залагања Покрета несврстаних земаља за нови свет, модернизацију и једнакост људи.
Она је истакла да је та слика тако постала симбол оснивачке скупштине Покрета несврстаних, која је одржана уз учешће делегација из 25 земаља у здању Народне скупштине Републике Србије.
Гојковић је напоменула да је и сам сликар Петар Лубарда придавао велики значај томе што ће његов рад бити изложен на централном месту одигравања ове конференције, сматрајући да „уметност може да цвета једино у миру“.
Посетом његовој изложби, као и свакодневним посматрањем "Индустријализације", лидери држава оснивача и чланица Покрета несврстаних уверавали су се у високе домете Лубардиног сликарства и његову вишезначну симболику новог доба, оценила је потпредседница Владе.
Гојковић је нагласила да је пред њима стајало грандиозно платно са ликом Прометеја, који у грчкој митологији најснажније одсликава борбу за човекољубље, правду и оличење несебичности, храбрости и поноса.
Према њеним речима, већина ових принципа била је уткана у политику нове организације на светској сцени, која је била противтежа блоковски подељеном свету.
Она је додала да су фасцинантан опус и каријера великог српског академика и чувеног сликара дубоко уткани у уметничке токове и целину друштвеног живота тог времена.
Петар Лубарда представљао је Југославију на најзначајнијим културним догађајима у свету. То није био само инструмент културне дипломатије, већ и пример аутентичног учешћа ствараоца у креирању културне политике своје државе, нагласила је потпредседница Владе.
Гојковић је оценила да његова дела, као и фотографије које су приказане на изложби, говоре о томе колико је за културу битно упознавање са другачијим, давање и примање утицаја и прожимање различитости, чиме се обогаћују културе народа и држава и чине видљивијим на светској сцени.
Покрет несврстаних створио је могућности за комуникацију земаља из најразличитијих делова света, полазећи од принципа самосталности, равноправности и солидарности. То су вредности које Министарство културе и информисања и данас снажно афирмише кроз своје приоритете и моделе културне сарадње, закључила је она.
У фокусу изложбе, ауторки и кустоскиња Музеја Југославије Ане Панић и Јоване Недељковић, налазе се односи Југославије и Индије у области уметности и културе.
Извор вести: srbija.gov.rs