Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић поручила је данас на скупу „Култура дијалога у медијима – цивилно друштво и медији“ да су добро информисани грађани предуслов за постојање уређеног и демократског друштва.
Гојковић је на скупу у Палати Србија указала на то да је убрзани развој медијских технологија створио могућност за правовремено информисање јавности о бројним темама и за активно учешће појединаца, организација и група у најразличитијим видовима друштвеног живота, али и посебне изазове.
Она је, истичући важност те теме, изразила жаљење због одлуке дела цивилног друштва да данас не учествује на овом скупу и не води отворени разговор о разлозима њиховог незадовољства.
Потпредседница Владе је нагласила да дијалози служе томе да научимо да разговарамо, да добро слушамо једни друге и да покушамо да се разумемо, додавши да се бројна савремена истраживања баве утицајем медија на обликовање вредности и структуру друштва.
Без обзира на разлике у приступу и резултате, свим овим истраживањима заједничко је да препознају кључну улогу медија у формирању јавног мњења и у изградњи стабилног, плуралистичког и модерног друштва, навела је она.
Гојковић је указала на то да је важно да медији негују дијалог о кључним друштвеним питањима, као и да афирмишу толеранцију у својим садржајима и уважавају улогу организација цивилног друштва.
Она је подсетила на то да је Србија у августу 2014. године донела сет медијских закона који су потпуно усклађени са европском регулативом, напоменувши да Министарство сада ради на измени и допуни Закона о јавном информисању и медијима, а да Радну групу чине представници државних органа и новинарских и медијских удружења.
Према њеним речима, укључивање значајног броја репрезентативних актера битно доприноси дијалогу и јачању међусобног поверења на медијској сцени, при чему Министарство није одбило никога ко је показао интересовање да учествује.
Гојковић је указала и на чињеницу да је крајем прошле године Влада формирала још две радне групе, једну за безбедност и заштиту новинара и другу за праћење спровођења Акционог плана за примену Стратегије јавног информисања у циљу стварања повољног окружења за слободу информисања и остваривање јавног интереса.
Жао ми је што је део медијских удружења одлучио да више не учествује у овој радној групи зато што сам прихватила позив да разговарам и са другим новинарским удружењима и жао ми је што неко мисли да министар у Влади Србије искључиво треба да сарађује само са једним делом медија. Ја своју улогу тако не видим нити Влада Србије посматра своју улогу на тај начин, рекла је Гојковић.
Она је посебно скренула пажњу на то да је у Стратегији развоја система јавног информисања препознато да медији цивилног друштва могу бити добар модел медија у Србији, који може ефикасно попунити празнине у информисању на локалном и регионалном нивоу, као и простор између комерцијалних медија и јавних медијских сервиса.
Потпредседница Владе је рекла да би изменама и допунама кровног закона у области јавног информисања требало омогућити штампаним и онлајн медијима, који су у највећој експанзији, да буду регистровани као медији цивилног друштва, при чему је изразила наду да ће резултати бити у том правцу.
На тематском друштвеном дијалогу у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, учествовали су и министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, амбасадор САД у Србији Ентони Годфри, министарка за европске интеграције Jадранка Јоксимовић, председница Фондације „Београдски фонд за отворено друштво“ Соња Лихт, шеф Мисије ОЕБС у Србији Јан Брату и други.
Чомић је рекла да то министарство, организацијом овог скупа показује да је алат за демократске промене у Србији.
Немамо право да радимо ништа друго осим да позивамо на дијалог, рекла је Чомић и додала да је данас тема какво је стање по питању медија и цивилног друштва у Србији и како ко може да помогне.
Према њеним речима, питање је да ли култура дијалога одражава стање у друштву или је таква култура дијалога наметнута.
Јоксимовић је нагласила да су евроинтеграције трансформативни процес за цело друштво, те да је важно да учешће у дијалогу, као основи демократског друштва, узму сви, чак и они који се томе противе и не слажу са тим.
Не морамо имати поверење једни у друге, али морамо у дијалог као основну форму демократске комуникације и друштва које хоће да се гради и напредује као демократско, а верујем да то Србија и јесте, што показује и наш процес евроинтеграција, објаснила је она.
Министарка је, нагласивши да је важно да се сви упознају са начелима нове методологије, најавила да је план ресорног министарства да са организацијама цивилног друштва, окупљеним пре свега у Националном конвенту, организује серију тематских састанака како би приближили елементе нове методлогије, која акценат ставља на владавину права и у том контексту улогу цивилног друштва, медија и медијских слобода.
Јоксимовић је изразила уверење да ће Србија до краја године начинити неколико важних корака на пољу евроинтеграција, с обзиром на то да је у складу са новом метологијом отворен кластер један.
Такође, како је додала, припремили смо све за кластер три и кластер четири, уз напомену да је важно да и медији и цивилно друштво учествују у том процесу како год желе – критички, позитивно, конструктивно или са потпуном негацијом важности процеса.
Према њеним речима, управо зато је у саму структуру преговарачког процеса уграђен инструмент учешћа цивилног друштва, пре свега, кроз редовне консултације.
Предвидели смо појачано учешће експерата из различитих области НВО сектора и верујем да ћемо на обострану добит грађана и европског пута интензиврати процес у овој години, оценила је Јоксимовић.
Она је као добар податак изнела последње истраживање урађено крајем јула и почетком августа, које каже да би се 57 одсто грађана изјаснило за чланство у ЕУ да се референдум сутра одржи, 30 одсто њих би било против, а између 12 и 13 одсто мисли да не би гласало.
Оно што је најважније јесте да је подршку реформама кроз евроинтеграције изразило 83 одсто грађана, а први пут имамо изванредан резултат да више од 45 одсто грађана зна да је ЕУ највећи донатор, док је 50 одсто упознато са неким од пројеката које је финансирала Унија.
Извор вести: srbija.gov.rs