Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић отворила је данас у Етнографском музеју изложбу „С обрамицом низ пут“, којом ова институција обележава 120 година самосталног рада.
Гојковић је том приликом нагласила да глобалне околности, какве год биле, не могу да измене прошлост, нити могу да нам наметну заборав онога што смо били и што суштински јесмо.
Према њеним речима, богатство од више од 52.000 предмета сврстаних у 32 збирке Етнографског музеја показатељ је разноврсности нашег културног наслеђа.
Кроз накит, посуђе, дечје играчке или народне ношње са етничких простора српског народа, можемо да сагледамо какав је био живот наших предака пре два или три века и како су се мењале њихове животне навике, објаснила је она.
Обрамице, које су тема ове изложбе, данас у употреби срећемо само изузетно, у руралним крајевима, навела је Гојковић и оценила да, као и већина предмета који су били неизоставни део сваког домаћинства, а израђени су од природних материјала, и обрамице имају уграђену естетску вредност.
Та њихова лепота, како је оценила, као да је служила да олакша тежак и напоран рад који су обављале углавном жене, вршећи своју тадашњу улогу у породици.
Богатство и разноликост нашег културног наслеђа може се сагледати и на примеру теме ове изложбе. Оне су присутне на свим културним просторима на којима је живео наш народ, али су различито израђиване, у складу са природним окружењем и конфигурацијом терена, предочила је потпредседница Владе.
Она је подсетила на то да је најзначајнија колекција обрамица у нашој земљи смештена управо у Етнографском музеју, а друга по значају налази се у Музеју Војводине.
Гојковић је оценила да, као што је то случај са истим или сличним установама било где у свету, и Етнографски музеј у Београду спада међу институције културе које привлаче највећу пажњу домаће и стране публике.
Према њеним речима, то је доказ дубоко укорењене људске потребе за стицањем знања о прецима, њиховим навикама и обичајима, чиме заправо спознајемо себе, свој свет и друге народе и друштва.
Гојковић је напоменула да je, дајући идеју за оснивање музеја историјско-етнографске оријентације, велики Стојан Новаковић поставио темеље куће која ће кроз истраживачки рад и сакупљање материјала приказати разноликост културе нашег народа, на свим просторима на којима живимо.
Она је истакла да је познато да смо и као народ и као држава имали богату и бурну историју, што је и допринело томе да ово буде подручје са изузетно богатим етнонаслеђем.
Из Србије су на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа до сада уписани Коло, Породична слава и Певање уз гусле. Предат је захтев за номинацију Шљивовице, а у припреми су и друге номинације, у складу са динамиком коју прописује Унеско, нагласила је Гојковић.
Она је подсетила на то да је убрзани индустријски развој након Другог светског рата донео масовна пресељења из села у градове и промену дотадашњег начина живота. Технолошке иновације у последње две деценије, првенствено на пољу комуникација, додатно су измениле планету и људску свакодневицу.
Све то је, како је подвукла, захтевало суочавање домаћих етнолога и антрополога са нестанком многих облика традиционалне културе и померање фокуса њиховог истраживања на савремене друштвене процесе.
Потпредседница Владе је закључила да, као и већина појава око нас, и технолошки напредак има две стране и да је наша обавеза да позитивне ефекте искористимо за добробит културе.
Др Раденку Љубинковићу је на изложби аутора Марка Стојановића, музејског саветника Етнографског музеја, свечано додељена награда „Боривоје Дробњаковић“ за животно дело.
Извор вести: srbija.gov.rs